новости актуелне

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!

Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је “Онај Који јесте“, истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: “Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?“, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, “која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему“.

Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!

На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.

У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у “плаве гробнице“? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли… И тако, ето, до наших дана!

Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони “закони“ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!

Драга браћо и сестре и драга децо духовна,

Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

Христос васкрсе!

у наставку Васкршњи интервју са Патријархом

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

Драга браћо и сестре,

Господ Исус Христос нас упућује да смо дужни да поштујемо државну власт рекавши: дајте Богу Божје, а цару царево (Мк 12,17), тако и сада драги парохијани, након увођења ванредног стања у Швајцарској поводом опасности од короновирусне заразе COVID-19 обавештавамо верни народ, да се јавна богослужења у нашим храмовима у Швајцарској, сходно одлуци Савезне владе бр. 7 Ausnahmen B 1 – 4, неће служити до 19. априла 2020. године. Свештенство, са једним до два помоћника, где је то кантоналним законима дозвољено, служиће свете службе и молити се за нашу браћу и сестре и за све одсутне, који из оправданих разлога не могу да присуствују богослужењима.

Храмови ће, тамо где постоји могућност сходно досадашњем програму (црква у Перлену од 08.00 до 20.00) бити отворени. Приликом доласка у храмове, мора се водити рачуна о упутствима датим од савезних институција, као и управа храмова, везаним за одстојање, хигијену и задржавање у храму. Оно што треба да нас мотивише на опрез, није само брига за наш сопствени живот, који нам је Господ подарио, него и одговорност свих нас за добробит наших ближњих.

Најискреније молимо све вернике старије доби, као и млађу децу, да своје кретање у јавности и физички контакт са другим људима сведу на минимум.

Свима који евентуално имају било какве симптоме грипа: кашаљ, кијавицу, температуру, главобољу, бол у грлу или било какве тегобе саветујемо да избегавају да излазе из својих домова, док се у потпуности не опораве, како би заштитили и себе и друге.

У складу са тим обавештавамо вас да ће благосиљање домова верника до даљег бити одложено, а када се ситуација нормализује, свештеници ће контактирати вернике и посетити их. Молимо вернике за разумевање поводом ових мера и надамо се да ће искушења са којима се суочавамо брзо проћи.

Свештеници ће бити свих ових дана доступни за координацију око помоћи старијима и немоћнима, те за духовне разговоре појединачно по договору у храму, или путем мобилног телефона. Такође, молимо вас да телефоном закажете разговор са својим свештеником ако имате било каквих духовних потреба или евентуалних посета у хитним случајевима.

Молимо вас такође да пратите сајтове наших Црквених општина (www.spcoluzern.ch, фејсбук Srpska Crkva Luzern, инстаграм srpskacrkva_luzern) где ћете бити редовно обавештавани о свим променама у вези са светим богослужењима. AC

Унапред вам се захваљујемо на разумевању и молимо вас да сви заједно интензивирамо молитве Господу у оквиру својих домова, да ова искушења што брже прођу и да поново сви заједно у радости прослављамо наше свете службе у храмовима.

Управе Црквених општина у Швајцарској

  • Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

    Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

    Благословен који долаѕи у име Господње
    Посета Патријарха Српског Иринеја Црквеној Општини Луцерн (19)
    Другог дана канонске посете Епархији аустријско-швајцарској, у суботу, 01. септембра 2018. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј посетио је православне вернике у Луцерну. Тим поводом, у храму у Перлену служено је вечерње богослужење и доксологија у част Његове Светости, које су служили протојереј Драган Станојевић, старешина храма, протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, протојереј Бранимир Петковић, парох циришки, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Иван Толић.

    После свечаног богослужења, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј поздравио је Свјатјејшег Патријарха и упознао га са богатим црквеним животом православних верника у Луцерну, који су се несебично трудили како би ова црквена заједница прешла у већи парохијски храм.

    Патријарх је у својој беседи нагласио да га посебно радује присуство великог броја верника, нарочито омладине, те истакао да је очување изворних хришћанских вредности неодвојиво од редовног учествовања у богослужењима. Окупљени верници сачували су у срцима савете свог поглавара да се труде да на најбољи начин пред људима других вера и нација представљају своју Цркву и свој народ. На крају, Свјатјејши Патријарх захвалио се и домаћину протојереју Драгану Станојевићу, даровавши му икону Пресвете Богородице у сећање на заједничку молитву и ову канонску посету.

    Парохија луцернска приредила је потом свечану вечеру, током које је парох Драган Станојевић поздравио Његову Светост, захвалио се на духовној подршци, на поукама и канонској посети и истакао да српски верници улажу велике напоре да, поред интеграције у швајцарско друштво, сачувају свој језик, црквену припадност и културу. Потом је Његова Светост још једном заблагодарио на топлом пријему и посебно се захвалио представницима државних власти и других цркава на подршци коју пружају мисији српске православне парохије у Луцерну.

    Свечаном молитвеном слављу и трпези љубави такође су присуствовали: амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској господин Анђелко Граховац, генерални конзул Србије у Цириху господин Зоран Јеремић, госпођа Сандра Хубер (Sandra Huber), чланица Синода Римокатоличке цркве у Кантону Луцерн, господин Петер Кауфман (Peter Kaufmann), председник римокатоличке црквене општине Перлен-Бухрајн, госпођа Кети Рукли (Käthy Rukli), председница општине Бухрајн и други угледни гости.



прикажи остале новости

Црквена Општина Луцерн