новости актуелне

+++ УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј +++

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

опширније на овом линку

Вечан Ти спомен, Свјатјејшиј Владико!

ОБАВЕШТЕЊЕ ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПЕРЛЕНУ

Сходно новим одлукама које је донела Савезна Влада Швајцарске, Управа парохије храма Рођења Пресвете Богородице у Перлену донела је следећу одлуку:

Сваке недеље у храму Рођења Пресвете Богородице у Перлену служиће се две службе,

  • прва са почетком у 8.00 часова
  • друга са почетком у 10.00 часова.
  • трећа служба ће се служити само по потреби, у 11.00 часова
     
    Молимо вас да свој долазак унапред најавите и резервишете место телефонским путем код оца Драгана на број 076 587 00 11.

    Управа парохије Рођења Пресвете Богородице

    ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

    ИРИНЕЈ

    по милости Божјој

    православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

    Христос васкрсе!

    Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!

    Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

    Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је “Онај Који јесте“, истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: “Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?“, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, “која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему“.

    Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!

    На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.

    У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

    Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у “плаве гробнице“? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

    Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли… И тако, ето, до наших дана!

    Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

    Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони “закони“ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

    Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

    Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!

    Драга браћо и сестре и драга децо духовна,

    Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

    У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

    Христос васкрсе!

    у наставку Васкршњи интервју са Патријархом

    – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

    Драга браћо и сестре,

    Господ Исус Христос нас упућује да смо дужни да поштујемо државну власт рекавши: дајте Богу Божје, а цару царево (Мк 12,17), тако и сада драги парохијани, након увођења ванредног стања у Швајцарској поводом опасности од короновирусне заразе COVID-19 обавештавамо верни народ, да се јавна богослужења у нашим храмовима у Швајцарској, сходно одлуци Савезне владе бр. 7 Ausnahmen B 1 – 4, неће служити до 19. априла 2020. године. Свештенство, са једним до два помоћника, где је то кантоналним законима дозвољено, служиће свете службе и молити се за нашу браћу и сестре и за све одсутне, који из оправданих разлога не могу да присуствују богослужењима.

    Храмови ће, тамо где постоји могућност сходно досадашњем програму (црква у Перлену од 08.00 до 20.00) бити отворени. Приликом доласка у храмове, мора се водити рачуна о упутствима датим од савезних институција, као и управа храмова, везаним за одстојање, хигијену и задржавање у храму. Оно што треба да нас мотивише на опрез, није само брига за наш сопствени живот, који нам је Господ подарио, него и одговорност свих нас за добробит наших ближњих.

    Најискреније молимо све вернике старије доби, као и млађу децу, да своје кретање у јавности и физички контакт са другим људима сведу на минимум.

    Свима који евентуално имају било какве симптоме грипа: кашаљ, кијавицу, температуру, главобољу, бол у грлу или било какве тегобе саветујемо да избегавају да излазе из својих домова, док се у потпуности не опораве, како би заштитили и себе и друге.

    У складу са тим обавештавамо вас да ће благосиљање домова верника до даљег бити одложено, а када се ситуација нормализује, свештеници ће контактирати вернике и посетити их. Молимо вернике за разумевање поводом ових мера и надамо се да ће искушења са којима се суочавамо брзо проћи.

    Свештеници ће бити свих ових дана доступни за координацију око помоћи старијима и немоћнима, те за духовне разговоре појединачно по договору у храму, или путем мобилног телефона. Такође, молимо вас да телефоном закажете разговор са својим свештеником ако имате било каквих духовних потреба или евентуалних посета у хитним случајевима.

    Молимо вас такође да пратите сајтове наших Црквених општина (www.spcoluzern.ch, фејсбук Srpska Crkva Luzern, инстаграм srpskacrkva_luzern) где ћете бити редовно обавештавани о свим променама у вези са светим богослужењима. AC

    Унапред вам се захваљујемо на разумевању и молимо вас да сви заједно интензивирамо молитве Господу у оквиру својих домова, да ова искушења што брже прођу и да поново сви заједно у радости прослављамо наше свете службе у храмовима.

    Управе Црквених општина у Швајцарској

    • Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

      Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

      Благословен који долаѕи у име Господње
      Посета Патријарха Српског Иринеја Црквеној Општини Луцерн (19)
      Другог дана канонске посете Епархији аустријско-швајцарској, у суботу, 01. септембра 2018. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј посетио је православне вернике у Луцерну. Тим поводом, у храму у Перлену служено је вечерње богослужење и доксологија у част Његове Светости, које су служили протојереј Драган Станојевић, старешина храма, протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, протојереј Бранимир Петковић, парох циришки, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Иван Толић.

      После свечаног богослужења, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј поздравио је Свјатјејшег Патријарха и упознао га са богатим црквеним животом православних верника у Луцерну, који су се несебично трудили како би ова црквена заједница прешла у већи парохијски храм.

      Патријарх је у својој беседи нагласио да га посебно радује присуство великог броја верника, нарочито омладине, те истакао да је очување изворних хришћанских вредности неодвојиво од редовног учествовања у богослужењима. Окупљени верници сачували су у срцима савете свог поглавара да се труде да на најбољи начин пред људима других вера и нација представљају своју Цркву и свој народ. На крају, Свјатјејши Патријарх захвалио се и домаћину протојереју Драгану Станојевићу, даровавши му икону Пресвете Богородице у сећање на заједничку молитву и ову канонску посету.

      Парохија луцернска приредила је потом свечану вечеру, током које је парох Драган Станојевић поздравио Његову Светост, захвалио се на духовној подршци, на поукама и канонској посети и истакао да српски верници улажу велике напоре да, поред интеграције у швајцарско друштво, сачувају свој језик, црквену припадност и културу. Потом је Његова Светост још једном заблагодарио на топлом пријему и посебно се захвалио представницима државних власти и других цркава на подршци коју пружају мисији српске православне парохије у Луцерну.

      Свечаном молитвеном слављу и трпези љубави такође су присуствовали: амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској господин Анђелко Граховац, генерални конзул Србије у Цириху господин Зоран Јеремић, госпођа Сандра Хубер (Sandra Huber), чланица Синода Римокатоличке цркве у Кантону Луцерн, господин Петер Кауфман (Peter Kaufmann), председник римокатоличке црквене општине Перлен-Бухрајн, госпођа Кети Рукли (Käthy Rukli), председница општине Бухрајн и други угледни гости.



    прикажи остале новости

  • Црквена Општина Луцерн