новости актуелне

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Слава на висини Богу и на земљи мир,
међу људима добра воља“ (Лк 2, 14)

Драга наша децо духовна,

Знамо да је рођење Витлејемског Богомладенца средиште историје света и да се на спасењу рода људског у Господу Исусу Христу заснива хришћански венац вредности. Рођење Богочовека надилази и само стварање света, јер је човек доласком Божје Светлости у свет, под сводовима скровите пећине крај Божјег града Јерусалима, обасјан могућношћу вечнога живота. У Светлости која је засветлела у тами и коју тама није обузела (Јн 1, 5) процвале су хришћанска култура и цивилизација. Нови Адам заменио је старога како би Дух Свети кроз Њега обновио свеколику творевину. „Ко је у Христу, нова је твар”, кличе Апостол Павле, „старо прође, гле, све ново постаде!” (2 Koр 5, 17). У том духу Јеванђелист Јован нам благовести да је све постало кроз Логоса Божјег (Јн 1, 1-3) који је узео на Себе људску природу и тако обновио заједницу Бога и човека, учинивши да завет у њеном средишту постане вечан.

Љубав је, браћо и сестре, исконски покретач свих догађаја у историји спасења, а поготову у доласку Божића, малог Бога у свет, тако да ми лепоту и снагу данашњег Празника можемо само чистом љубављу доживети. Покренут љубављу, Бог је створио свет и човека. Он је, њоме вођен, сишао међу нас, учинивши да човечанско у своја недра прими божанско, као и да нетварно у себе привије пропадљиво. У свеколикој мудрости Светих Отаца Цркве издваја се средишња нит о томе да је Син Божји постао један од нас како бисмо ми благодаћу постали оно што је Он. Љубав Божја учинила је да створени свет у Богочовеку Христу не буде надвладан ни разорен божанском силом, него да идући уским путем Господњег смирења буде исцељен и спасен. Зато је у данашњој празничној радости важно да схватимо да нас рађање Богочовека у скромној витлејемској пећини позива на праву љубав, прожету искреним осећајем братства међу људима. Одатле и празнична радост треба да буде храњена племенитошћу нашег хришћанског сведочанства, љубављу која је вођена старањем о другима, а не себичним илузијама заједништва које глобална култура, нарочито у ове празничне дане, користи у комерцијалне сврхе, не доносећи тиме прави мир и сушту радост. Приђимо, дакле, једни другима пролазећи кроз смирење витлејемске пећине и осетимо да се Син Божји родио не би ли нам показао да смо потребни једни другима, Бог човеку и човек Богу, пријатељ пријатељу и род роду, свако свакоме, јер једни без других не можемо! Не оптерећујмо се питањем ко нам је све ближњи, него се уместо процене онога шта нама други чине запитајмо коме смо ми ближњи и шта за друге ми чинимо. Будимо, дакле, ближњи свакоме на кога смо упућени по мери љубави Христове.

Заживи ли ово начело љубави у нама, ми ћемо у свету који дубоко вапи за љубављу зачети клицу спасења и однеговати је. Праве и вечне љубави нема без Христа Спаса у коме су се среле и вечно сјединиле Божја љубав према човеку и човекова љубав према Богу. Мисао Светог Јустина Ћелијског да једино љубав мирише на бесмртност, јер мирише на Бога одјекује јеванђелском снагом. Она нас поучава могућности богопознања и вечног живота у љубави Христовој. Запоставимо ли у себи љубав Христову, падамо у трагичан безизлаз, а обнављамо ли је трудом и благодаћу, успињемо се ка пуноћи живота. У њој је извор духовне радости и источник непоколебиве моралне храбрости у тешким животним искушењима.

То је од давнина познато нашем народу, који у ове радосне дане оживљава обичај мирбожења. У породици и суседству, међу сродницима и на радном месту, свуда где се налазимо, измирење са Богом и ближњима прати исконски поздрав – Мир Божји, Христос се роди! Тиме се међу нама дивно пројављује библијско пророчанство великог Исаије: „Јер нам се роди дете, син нам се даде… и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни” (Ис 9, 6). Помолимо се зато у ове благословене дане Господу и Цару мира (Јев 7, 2) да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе широм васељене и да нам свима буде милостив и човекољубив како бисмо се показали достојним наших предака по телу и духу, достојним благослова обећаног нам од древних пророка и датог нам у Богочовеку Христу.

И док се наши погледи у ове празничне дане молитвено срећу, у нашим срцима тиња осећај да нам радост није потпуна. Рођење Христа Спаса славимо у свету испуњеном страхом и немирима, атмосфером неразумевања, неповерења и нетрпељивости, све до искључивости проистекле из узнапредовале културе себичности и представљања индивидуализма; у суштини врхунских вредности глобалног потрошачког менталитета. Поред тога, у свету сталних промена, у којем се једино не одступа од страха за губитком животне сигурности, данашњем човеку као да суштински не помажу ни достигнућа у медицини, индустрији и технологији. Чини се да људско друштво у основи више није исто, јер научно–технички доприноси под утицајем информационих технологија теже да промене начин општења међу људима повећавајући њихову отуђеност и усамљеност. Довољно је осетити несигурност код лечења основних болести, па да страх добије крајњи егзистенцијални вид.

Све то говори о атмосфери коју је заиста пророчки описао наш нобеловац Иво Андрић рекавши да стварна и највећа опасност није у опасностима које нам заиста прете, него у страху који је у нама. Богомладенац Христос изгони тај страх из нас, о чему сведочи Његов љубљени ученик Јован: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1 Јн 4, 18). А пре Апостола љубави, у Старом Завету записана је порука која обједињује многе друге: „Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје” (Ис 41, 10). Стога одговор на стање које нас данас тишти треба тражити у речима које је Господ Христос упутио ученицима пред Своје страдање: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет” (Јн 16, 33). Радујмо се, стога, браћо и сестре, јер нам у Божићу долази Победник! Отклонимо сенку страха упркос тешкоћама и са чврстом вером у Бога прославимо рођење Богочовека, чије нас новозаветно име Емануил крепи моћним дословним значењем његовим – са нама је Бог (Ис 7, 14).

У празничној радости Божићног дана, са нарочитом пастирском бригом и одговорношћу упућујемо очинске поздраве и молитве за наше сестре и браћу у отаџбини и расејању, где год да живе православни Срби, а посебно онима на Косову и Метохији, нашој духовној и националној колевци. Ми им поручујемо да знамо за њихова искушења која још увек трају, али да је њихова Мајка Црква све досад била уз њих и да ће увек бити. Данас смо духовно и молитвено са свима вама на свакоме месту вашега живљења. Сваки православни дом постаје мали Витлејем у којем нас прожима смисао бадњака и топлина сламе, у којем заједно певамо узвишену песму: „Рођење твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу разума…”

Божић данас са изузетним поштовањем и захвалношћу честитамо свим лекарима и здравственим радницима, за које узносимо молитве Богомладенцу Христу! Молимо се и за болне да што пре оздраве и да зараза која је напала свет прође! Молимо се и да ми, православни хришћани, више не страхујемо за своје животе и да не устукнемо пред опасностима које собом носи болест изазвана ширењем вируса, него да имамо чврсто поверење у Бога, истинског Лекара душа и тела наших, као и да нас осећај страха, подстакнут препоручиваном „социјалном дистанцом”, не омете у чињењу онога што је на корист наших ближњих и заједнице којој припадамо у сваком погледу: духовном, породичном, пословном… За нас православне хришћане трајно важи поука: „Видео си лице брата свога, видео си Бога свога”. Она је скована вековним испитивањем наше боголике природе, увек окренуте општењу са Богом, браћом и сестрама, и са свеколиком природом. Црква стога позива да се за време трајања пандемије сви придржавају разумних мера и препорука влада и других надлежних институција у државама и областима у којима живи наш народ, али исто тако она подсећа све и свакога на избегавање искључивости и поштовање људске слободе као најузвишенијег и највреднијег Божјег дара данога човеку. Имајући на уму позив Апостола Павла: „Стојте, дакле, чврсто у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити” (Гал 5, 1), останимо слободни, али ништа мање одговорни, чувајући и друге и себе.

Суочавајући се тако са глобалном претњом од вируса корона, најпре схватимо да је човек створен да у овоме свету делује као једини прави чинилац стабилности и опстанка. У зависности од употребе своје слободне воље може бити и једини реметилачки чинилац, једини прави вирус. Својом интервенцијом у људску природу и насиљем над творевином у целини човек ремети величанствени склад свега што је Бог створио. У том смислу, вирус корона, као и сваки други вирус, само је одраз несагледиво дубљег проблема. Према томе он је, поред осталог, израз педагошке опомене човеку да се врати заповестима Божјим, јер када се од природе отима и када се не живи у сагласју са поретком који је Бог установио, она престаје да бива нашим мирољубивим стаништем. Она дуго памти и трпи неправду, али пре или касније узвраћа ударцима. Природу, дакле, морамо поштовати, неговати и чувати као највреднији дар Божји.

Смисао Божића састоји се управо у томе да нам је Богомладенац Христос у догађају Свога чудесног рођења једном за свагда пружио могућност исцељења од нашег деловања налик вирусу и опет јединствену могућност исцељења нашег односа са Богом, творевином и људима. Будимо зато трезвени у вези са тим, ослушкујући шта нам у светлости Празника говоре стихови великог светитеља и црквеног песника Јована Дамаскина: „Небо и земља данас, као што је пророковано, нека се обрадују! Анђели и људи нека духовно светкују! Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, мудраци са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајмо: Слава на висини Богу, а на земљи мир!”

Срећан вам и Богом благословен овај дан у који нам се роди Спас и Избавитељ Христос Господ! Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу Ми вам као целом саборном црквеном телу и опет као појединцима желимо свако истинско добро у Новој 2022. години.

Зато вас све поздрављамо радосним Божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2021. године.

са званичног сајта Српске Православне Цркве

Одржана редовна седница ЕУО-a Епархије аустријско-швајцарске

У петак, 26. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј одржао је редовну седницу Епархијског управног одборa Епархије аустријско-швајцарске. И ова седница је одржана као телеконференција због строгих мера од стране надлежних органа Републике Аустрије, у вези са погоршаном епидемиолошком ситуацијом.

После молитве, Епископ се бираним речима обратио члановима овог високог епархијског тела и свима присутнима благодарио на онлајн-учешћу из свих крајева Епархије.

Радна седница Епархијског управног одборa Епархије аустријско-швајцарске одржана је из једног дела и трајала пет сати. Најпре су чланови Одбора упутили поздравни телеграм Његовој Светости Патријарху Порфирију, а потом је Епископ обавестио присутне о својим делатностима од претходне седнице наовамо. У наставку усвојени су извештаји о раду Епархијског управног одбора. Прочитане су и усвојене одлуке Епископа и других управних тела Епархије. Саслушани су извештаји намесништава Аустрије, Швајцарске, Италије и Малте. Сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији аустријско-швајцарској размотрени су током ове конструктивне седнице, у којој су сви чланови учествовали врло активно.

Због светске здравствене кризе коронавирус, која је обухватила цело човечанство, чланови Епархијског управног одбора, под председништвом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, изражавају дубоку забринутост за здравље свештенства и верника наше Епархије имајући свагда на уму новозаветне речи: ”Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа. (3Јн 1, 2)”. С обзиром на то да сам процес вакцинације против вируса Covid-19 у нашим заједницама још увек изазива недоумице и учестале дискусије, Епархијски управни одбор апелује на свештенство и све вернике да на процес вакцинације гледају искључиво као на медицинско питање, пратећи при том све релевантне новости у вези са производњом вакцина и процесом вакцинације. Епархијски управни одбор стога апелује на верни народ још једном да и по овом питању следи упутства медицинске струке и грађанских власти држава у којима живимо и изнова подвлачи да процес вакцинације не може бити схваћен као верско питање.

Желећи свој нашој браћи и сестрама мир и добро здравље, још једном изражавамо најдубља саосећања са свом браћом и сестрама, жртвама ове пандемије, имајући свагда на уму Господње речи: По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн 13, 35).

На крају заседања, Епископ Андреј је заблагодарио присутним члановима Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе.

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

опширније на овом линку

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

опширније на овом линку

+++ УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј +++

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

опширније на овом линку

Вечан Ти спомен, Свјатјејшиј Владико!

ОБАВЕШТЕЊЕ ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПЕРЛЕНУ

Сходно новим одлукама које је донела Савезна Влада Швајцарске, Управа парохије храма Рођења Пресвете Богородице у Перлену донела је следећу одлуку:

Сваке недеље у храму Рођења Пресвете Богородице у Перлену служиће се две службе,

  • прва са почетком у 8.00 часова
  • друга са почетком у 10.00 часова.
  • трећа служба ће се служити само по потреби, у 11.00 часова
     
    Молимо вас да свој долазак унапред најавите и резервишете место телефонским путем код оца Драгана на број 076 587 00 11.

    Управа парохије Рођења Пресвете Богородице

    ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

    ИРИНЕЈ

    по милости Божјој

    православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

    Христос васкрсе!

    Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!

    Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

    Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је “Онај Који јесте“, истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: “Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?“, а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, “која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему“.

    Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!

    На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.

    У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

    Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у “плаве гробнице“? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

    Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли… И тако, ето, до наших дана!

    Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

    Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони “закони“ укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

    Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

    Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!

    Драга браћо и сестре и драга децо духовна,

    Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

    У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

    Христос васкрсе!

    у наставку Васкршњи интервју са Патријархом

    – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

    Драга браћо и сестре,

    Господ Исус Христос нас упућује да смо дужни да поштујемо државну власт рекавши: дајте Богу Божје, а цару царево (Мк 12,17), тако и сада драги парохијани, након увођења ванредног стања у Швајцарској поводом опасности од короновирусне заразе COVID-19 обавештавамо верни народ, да се јавна богослужења у нашим храмовима у Швајцарској, сходно одлуци Савезне владе бр. 7 Ausnahmen B 1 – 4, неће служити до 19. априла 2020. године. Свештенство, са једним до два помоћника, где је то кантоналним законима дозвољено, служиће свете службе и молити се за нашу браћу и сестре и за све одсутне, који из оправданих разлога не могу да присуствују богослужењима.

    Храмови ће, тамо где постоји могућност сходно досадашњем програму (црква у Перлену од 08.00 до 20.00) бити отворени. Приликом доласка у храмове, мора се водити рачуна о упутствима датим од савезних институција, као и управа храмова, везаним за одстојање, хигијену и задржавање у храму. Оно што треба да нас мотивише на опрез, није само брига за наш сопствени живот, који нам је Господ подарио, него и одговорност свих нас за добробит наших ближњих.

    Најискреније молимо све вернике старије доби, као и млађу децу, да своје кретање у јавности и физички контакт са другим људима сведу на минимум.

    Свима који евентуално имају било какве симптоме грипа: кашаљ, кијавицу, температуру, главобољу, бол у грлу или било какве тегобе саветујемо да избегавају да излазе из својих домова, док се у потпуности не опораве, како би заштитили и себе и друге.

    У складу са тим обавештавамо вас да ће благосиљање домова верника до даљег бити одложено, а када се ситуација нормализује, свештеници ће контактирати вернике и посетити их. Молимо вернике за разумевање поводом ових мера и надамо се да ће искушења са којима се суочавамо брзо проћи.

    Свештеници ће бити свих ових дана доступни за координацију око помоћи старијима и немоћнима, те за духовне разговоре појединачно по договору у храму, или путем мобилног телефона. Такође, молимо вас да телефоном закажете разговор са својим свештеником ако имате било каквих духовних потреба или евентуалних посета у хитним случајевима.

    Молимо вас такође да пратите сајтове наших Црквених општина (www.spcoluzern.ch, фејсбук Srpska Crkva Luzern, инстаграм srpskacrkva_luzern) где ћете бити редовно обавештавани о свим променама у вези са светим богослужењима. AC

    Унапред вам се захваљујемо на разумевању и молимо вас да сви заједно интензивирамо молитве Господу у оквиру својих домова, да ова искушења што брже прођу и да поново сви заједно у радости прослављамо наше свете службе у храмовима.

    Управе Црквених општина у Швајцарској

    • Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

      Његова Светост Патријарх Српски Иринеј у Ц.О. Луцерн

      Благословен који долаѕи у име Господње
      Посета Патријарха Српског Иринеја Црквеној Општини Луцерн (19)
      Другог дана канонске посете Епархији аустријско-швајцарској, у суботу, 01. септембра 2018. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј посетио је православне вернике у Луцерну. Тим поводом, у храму у Перлену служено је вечерње богослужење и доксологија у част Његове Светости, које су служили протојереј Драган Станојевић, старешина храма, протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, протојереј Бранимир Петковић, парох циришки, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Иван Толић.

      После свечаног богослужења, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј поздравио је Свјатјејшег Патријарха и упознао га са богатим црквеним животом православних верника у Луцерну, који су се несебично трудили како би ова црквена заједница прешла у већи парохијски храм.

      Патријарх је у својој беседи нагласио да га посебно радује присуство великог броја верника, нарочито омладине, те истакао да је очување изворних хришћанских вредности неодвојиво од редовног учествовања у богослужењима. Окупљени верници сачували су у срцима савете свог поглавара да се труде да на најбољи начин пред људима других вера и нација представљају своју Цркву и свој народ. На крају, Свјатјејши Патријарх захвалио се и домаћину протојереју Драгану Станојевићу, даровавши му икону Пресвете Богородице у сећање на заједничку молитву и ову канонску посету.

      Парохија луцернска приредила је потом свечану вечеру, током које је парох Драган Станојевић поздравио Његову Светост, захвалио се на духовној подршци, на поукама и канонској посети и истакао да српски верници улажу велике напоре да, поред интеграције у швајцарско друштво, сачувају свој језик, црквену припадност и културу. Потом је Његова Светост још једном заблагодарио на топлом пријему и посебно се захвалио представницима државних власти и других цркава на подршци коју пружају мисији српске православне парохије у Луцерну.

      Свечаном молитвеном слављу и трпези љубави такође су присуствовали: амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској господин Анђелко Граховац, генерални конзул Србије у Цириху господин Зоран Јеремић, госпођа Сандра Хубер (Sandra Huber), чланица Синода Римокатоличке цркве у Кантону Луцерн, господин Петер Кауфман (Peter Kaufmann), председник римокатоличке црквене општине Перлен-Бухрајн, госпођа Кети Рукли (Käthy Rukli), председница општине Бухрајн и други угледни гости.



    прикажи остале новости

  • Црквена Општина Луцерн