новости


Поклоничко путовање у Грчку

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског господина Андреја, група верника из Луцерна, предвођена оцем Драганом кренула је крајем маја на поклоничко путовање у Грчку.

Првог дана боравка у Грчкој група је из пирејске луке кренула бродом према острву Егини и манастиру Свете Тројице у коме се налазе мошти светог Нектарија Пентапољског и чудотворца Егинског. Улазак у манастирску црквицу и поклоњење свечевим моштима за већину нас из групе је било испуњење завета али и благодарност што нас је светитељ позвао и примио у своју обитељ. У егинској светињи смо провели цео дан и обишли келију у којој је своје земне дане проводио светитељ као и његов гроб. Оно што оставља неизбрисив траг на све који долазе у ову светињу је љубав и гостопримство које се осећа у сваком тренутку боравка на овом светом месту.

Други дан смо резервисали да посетимо манастир Светог Нектарија у Камаризи и узмемо благослов од старца Нектарија Виталиса. Тако је и било. Међутим, благодарећи сестри Наталији из Атине, открили смо јеш једну велику грчку светињу манастир посвећен Христу Пантократор, у коме је једно време боравио старац Порфирије Кавсокаливит. Духовно чедо старца Порфирија игуманија ове свете обитељи мати Стилијана нам је изнела мошти Преподобних отаца мученички страдалих од Турака на Васкрс 1680. године. После обиласка манастира сестринство ове свете обитељи нас је песмом испратило на пут у Камаризи. После непун сат вожње стигли смо у Камаризи и у манастир Светог Нектарија где смо се поклонили светињама и узели благослов од старца Нектарија Виталиса, једног од највећих духовника Грчке.

Наше путовање смо наставили и трећег дана боравка у Грчкој. Из Уранополиса смо кренули за луку Дафни и даље до Кареје одакле смо се спремили за обилазак светиња Свете Горе. Током дводневног боравка на Светој Гори обишли смо многе манастире, скитове, келије и испоснице од крајњег југа полуострва Атос па све до севера и манастира Хиландара који је и био главни циљ нашег путовања. Боравак у Кареји смо искористили да што више времена проведемо у Испосници Светог Саве и келији Патерица. Обилазак Свете Горе завршили смо посетом манастиру хиландару где смо присуствовали богослужењу и обишли светиње Хиландара.

Последњи дан нашег путовања смо оставили за обилазак Метеора. Поред манастира Велики Метеор обишли смо још и манастире свете Варваре и светог Николе.

Враћајући се са поклоњења светињама нисмо се могли отети утиску да је ово путовање било на опште добро свих путника.


Недеља Мироносица – Архијерејска литургија у парохији Рођења Пресвете Богородице у Луцерну

У недељу Мироносица Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј служио је свету архијерејску Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице у Бухраину. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Станко Марковић, архијерејски намесник швајцарски и надлежни парох протонамесник Драган Станојевић. За певницом су појали чланови хора предвођени госпођом Оливером Барац-Секулић.

У литургијском сабрању, молитвено су учествовали Амбасадор Републике Србије у Швајцарској Њена екселенција госпођа Др Снежана Јанковић и Амбасадор Републике Босне и Херцеговине у Швајцарској Његова екселенција господин Анђелко Граховац.

У надахнутој архипастирској беседи након прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени владика је поучио верни народ указујући на значај јављања Васкрслог Господа својим ученицима.

Након свете Литургије епископ се још једном обратио верном народу и истакао значај што су представници две отаџбинске државе, Амбасадори Србије и Босне и Херцеговине, учествовали у молитвеном сабрању и тиме показали јединство Цркве и Државе.

Пре заједничке трпезе љубави Његово преосвештенство је у пратњи надлежног пароха оца Драгана и чланова Управног одбора повео уважене госте у обилазак црквеног комплекса у Перлену који ускоро прелази у трајно власништво ЦО Луцерн.

Овај дивни дан и велики празник за све вернике Централне Швајцарске завршен је заједничком трпезом љубави.

Благодаримо Васкрслом Господу што нас је удостојио да и овај дан проведемо узносећи молитве на славу нашем Творцу а на духовну радост и укрепљење свима који се окупише у светом храму.


ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
ВАСКРС И БУХРАИНУ 2017 г. л. Г.

Христос воскресе из мертвых,
смертию смерть поправ
и сущим во гробех живот даровав. (х3)

Хριστός ανέστη εκ νεκρών, (Христос анести ек некрон,)
ανάτω θάνατον πατήσας (танато танатос патисас)
καί τοϊς εν τοϊς μνήμασι (ке тис ен тис мнимаси)
ζωήν χαρισάμενος.(зоин харисаменос.)


Васкршња Посланица о ВАСКРСУ 2017. г. л. Г.


Драга браћо и сестре,

Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.

У Светом Писму,…опширније у наставку Линка: http://spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_0


Велика Субота у Бухраину 15. Априла 2017. г. л. Г.

Слава Теби, Боже наш, слава Теби.
Велика Субота
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.


Велики Петак у Бухраину 14. Априла 2017. г. л. Г.

Слава Теби, Боже наш, слава Теби.
Велики Петак

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.

***

На брду Голгота (Лобања), била су три крста. Христов у средини и двојице разбојника са стране, и то је био један од начина на који су желели да га понизе.
Чак и тада, после свих мучења и понижавања која је доживео, Христос није клео, он је молио Оца свог небеског да опрости овим људима јер не знају шта чине.
Кад је коначно, око три сата поподне, по нашем рачунању времена, дух свој предао Оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завеса у Храму се расцепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и камење проговорити. И мртво камење је сведочило Живога Бога.


Велики Четвртак у Бухраину 13. Априла 2017. г. л. Г.

Слава Теби, Боже наш, слава Теби.
Тајна вечера
Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.
Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије.

Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јн. 15, 12), и отворено говорио о предстојећем страдању.

Христос је пред свима у току Тајне вечере рекао: „Заиста вам кажем; један од вас издаће ме“ (Мт. 26, 21). „А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мт. 26, 25). „Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом“ (Мт. 26, 35).

Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га јер им беше рекао: „Кога пољубим, тај је“ (Лк. 22, 47), а Христос га је упитао „Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?“(Лк. 22, 48).

Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.

Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања – Велики петак.


Света Тајна Јелеосвећења у Бухраину 12. Априла 2017. г. л. Г.

Слава Теби, Боже наш, слава Теби.


У недељу 30. Априла 2017. г. л. Г. у 09:30 часова Свету Архијерејску Литургију у Бухраину ће служити Владика Аустријско-Швајцарски Андреј

1_18


У сусрет Васкрсу: Прва недеља Часног Поста у Цркви у Бухраину, недеља 05. март 2017. г. л. Г.

Света Литургија у Цркви Рођења Пресвете Богородице.

Протонамесник Драган Станојевић служио је у недељу 05. марта 2017. године, Свету Литургију у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Бухраину уз присуство великог броја верника.


Бадњи дан u Бухраину: У сусрет Рождеству Господњем

Света Литургија у храму Рођења Пресвете Богородице. Налагање бадњака испред Храма.

Протонамесник Драган Станојевић служио је 6. јануара 2017. године, на Бадњи дан, свету службу великог повечерја у храму Рођења Пресвете Богородице у Бухраину и освећење бадњака, упркос изузетно хладном времену сабрали су се верници у великом броју.

Након вечерње службе Божје, прочитана је и Божићна Посланица Српске Православне Цркве да би након тога испред Храма се извршило освећење бадњака.


Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)

Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.

Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!

Ваистину се роди!

Благословена нова 2017. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ бивши нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД


Слава Цркве у Женеви

У недељу, 11. децембра 2016. године, први пут је прослављена слава новоосноване парохије Светог апостола Андреја Првозваног у Женеви.

Духовна радост је увеличана присуством Преосвећеног Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја у пратњи игумана манастира Студенице архимандрита Тихона.

Опширније у наставку линка >>
http://spc.rs/sr/slava_crkve_u_zhenevi


Патријарх Српски Иринеј стигао у Хиландар

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је у манастир Хиландар где ће вечерас начелствовати свеноћним бденијем а ујутру и светом архијерејском Литургијом поводом славе манастира, Ваведења Пресвете Богородице.

Патријарх је стигао у свету царску лавру манастир Хиландар у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, министра просвете у Влади Србије г. Младена Шарчевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника Хиландарског лекарског друштва др Радисава Шћепановића и бившег министра правде г. Николе Селаковића.

Опширније у наставку линка >>
http://spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_stigao_u_hilandar


Епископ Андреј посетио базелског бискупа Феликса у Солотурну

У среду, 30. новембра 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско – швајцарски господин Андреј, у пратњи протојереја Станка Марковића, Архијерејског намесника за Швајцарску, био је у званичној посети базелском бискупу Филексу Гмуру. Његова Екселенција бискуп Феликс примио је Епископа Андреја у седишту базелске бискупије у Солотурну.

Опширније у наставку линка >>
http://www.crkva.at/blog/episkop-andrej-posetio-bazelskog-biskupa-feliksa-u-soloturnu/


ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Прослава Васкрса у Луцерну

Пред поноћ у суботу велики број верника са свећама у рукама, на челу са надлежним парохом оцем Драганом, изашао је у литијски опход око храма у Бухраину. И поред кише која је непрестано падала сви су се неизмерно радовали опходу око цркве и са хором певали ”Васкрсење Твоје Христе Спасе Анђели певају на небесима и нас на земљи удостој, чистим срцем да Те славимо”!
Пасхално славље свечаним и лепим појањем увеличао је хор Црквене општине. После литије пред вратима цркве отац Драган је отпочео Пасхално јутрење и отпевао васкршњи тропар а у наставку стихове Да воскреснет Бог на шта је хор одговарао певањем празничног тропара. У наставку је појан пасхални канон и стихире, а затим је отац Драган прочитао Васкршњу посланицу Патријарха српског.

Сутрадан ујутру отац Драган је служио Свету литургију. Светој Чаши су приступили скоро сви верници који су били присутни. На крају Литургије је прочитана Васкршња посланица Патријарха српског. Дељењем антидора и васкршњих јаја свештеник је искористио прилику да свакоме лично честита празник радосним поздравом Христос Васкрсе! Сви су, а нарочито деца којих је било доста, радосно одговарали Ваистину Васкрсе!


Владика Андреј у радној посети Црквеној општини Луцерн

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј је у суботу, 27. фебруара 2016. године, посетио Црквену општину Луцерн и том приликом одржао радни састанак са члановима Црквеноопштинског управног одбора. Састанку је присуствовао и Архијерејски намесник за Швајцарску протојереј Станко Марковић.

Тема састанка је била куповина римокатоличког Црквеног центра Светог Јосифа у Перлену.

Пре почетка радног дела састанка сви присутни су обишли цркву, салу, парохијску кућу и имање од 40 ари које је римокатоличка црква понудила Црквеној општини Луцерн на продају.

После обиласка имања Епископ је са управним одбором и парохом луцернским о. Драганом прегледао предлог купопродајног уговора који је достављен Црквеној општини Луцерн на разматрање. Све тачке из уговора су детаљно прочитане и том приликом протумачене и продискутоване од стране свих учесника.

На крају састанка Епископ је похвалио досадашњи рад и труд управног одбора и пароха и начелно дао свој благослов и сагласност за куповину Црквеног центра, али је напоменуо да ће коначни благослов и одобрење за куповину дати Епархијски управни одбор Епархије аустријско-швајцарске на својој следећој седници.

Црквена Општина Луцерн